Posao koji je igra, kvalitet, san i start

ana

Posebnost je privilegija.

Posebnost je zdrava samosvesnost, sposobnost da spojiš logiku i sentiment, kada u svemu tome imaš doslednost, kada umeš da vidiš to što sagovornik govori, kada umeš da ogradiš svoj privatni prostor i s pravom kažeš: „E ovde ne može“, kada neretko umeš da predvidiš ishode...


Posebnost je i kada se posebno nosiš, imaš stil koji predstavlja stav.

Posebnost je privilegija hrabrih. Ipak, hrabrost je ponekad tek izraz druge strane nas, one koja... Pročitaj više



O razumu i Strasti

Halil Džubran Prorok,

Prevod Dragoslav Andrić


razum i strasti

Onda se ponovo oglasi sveštenica,

i reče, Govori nam o Razumu i Strasti.


A on ovako odgovori:

Duša je često bojište na kome vaš... Pročitaj više



Roba u izlogu

roba

Setih se danas jednog svog teksta, napisanog pre više godina, a sa kojim sam gostovala kod novinarke, analitičarke medijskih objava iblogerke, Olje Ristić.

Šta je zajedničko tekstu i robi u izlogu?

I kako je to sa izlozima u stvari počelo?


https://slucajni.wordpress.com/2015/06/21/izlog/

Pinterest photo


Tekstovi koji se čitaju

poseta

Kada čuješ rečenicu, najpre reaguješ emocijom.

Što je rečenica jača, emocija je jača.

Ako je rečenica dosadna, opet reaguješ emocijom – osetiš da ti se dalje ne čita.

Naprosto ti je dosadno.

Šta to imaju oni tekstovi koji se čitaju u jednom dahu? Ostavljaju utisak.

Takvi tekstovi:

Najpre zainteresuju

Sugestivni su i deluju

Zabavni su

Drže se čvrsto teme

Ilustruju

I stalno imaju u vidu čitaoce koji ih čitaju.

Za konsultacije, predloge, kritike mejl je tanjataubner@gmail.com



Zašto da se odrekneš onog što najviše želiš da zadržiš?

Rejcel

Ne dešava li se da ti se u tekstu koji pišeš sve čini važnim? Uhvatiš sebe kako se trudiš da objasniš još malo više? Tako se ponavljaš, često izgubiš nit, sve ti tek tada postaje najvažnije, a ideju zaturiš tamo negde.


Cilj je držati se poente po svaku cenu. Čak i po cenu tvog stvaralačkog ukusa. Najteže je odreći se onoga što je tebi, kao autoru teksta, najlepše. Sasvim prirodna stvar. Ali ne nepobediva.


“Onaj stari karavan, sa tablicama iz Minesote, parkirao se ispred našeg prozora. Napred sede muškarac i žena, a dva dečaka pozadi. Juli je i temperatura je preko trideset stepeni. Izgledaju kao prebijeni. U kolima visi odeća; nazad je sve pretrpano koferima, kutijama i sličnim. Po onome što smo Harli i ja kasnije mogli da zaključimo, to je sve što im je ostalo pošto im je banka iz Minesote oduzela kuću, kamionet, traktor, poljoprivredne mašine i nekoliko krava”, početak priče “Uzda” Rejmonda Karvera.

Šta je sve rekao, ovaj poznati i neretko citirani pisac... Pročitaj više



Šta se pravi od reči?

reci

Kažeš da ne veruješ rečima. Nije li to paradoks?

Zašto onda biraš reči kada želiš nešto da kažeš? Naročito kada želiš nešto važno da saopštiš i kažeš?

Reči nisu tek alat sporazumevanja.

Reči su nevine, i služe. Ti si taj koji ih vaspitava.

Ti si gospodar reči. Možda ne znaš, ali jesi.

Reči mogu da se koriste na razne načine, u hiljadu vrijanti.

Šta želiš da napraviš od svojih reči?

Pišite mi na mail: tanjataubner@gmail.com

Radoznala sam da čujem.



Prepleti, portreti - Vesna Lavrnja

fotografije

Pošto sam imala više prilika, i veliko zadovoljstvo, da budem Vesnin model, a dugo je znam, pitala sam je jednom kako oseti modela koga ne poznaje kao mene.

Sa tobom je bilo sjajno svako iskustvo tokom fotografisanja, ne zato što se poznajemo, već zbog tvoje ličnosti i energije koja pokreće. Vesna

Čudesno je kako fotoaparat odmah otvori neku vrstu komunikacije i uvek izaziva emocije, čak i kod osoba koje prvi put vidimo. Ta iskonska potreba da budemo zabeleženi u jednom trenutku u vremenu, i sve mogućnosti koje postoje tokom toga, mnoge podstiču da se brzo otvore pred fotografom koga ne poznaju.


Da sam imala priliku i da kumujem portretima, nazvala bih albume PORTRETI U POKRETU.


Volim kada portret ima priču, kada nas povuče da ga gledamo i tumačimo ono što stoji iza lica sa fotografije. Toliko je dobrih fotografa sa sjajnom opremom i velikim tehničkim znanjem, a tako često osim savršeno obrađene fotografije ne vidimo ništa, vrlo brzo se zaboravlja. Na kraju, svako fotografiše na način koji odražava samu osobu, fotograf uvek prikazuje i sebe kada fotografiše nekog drugog. Moja potreba za „pričom“ u fotografiji potiče iz moje velike ljubavi prema pokretnim slikama. Ako uspem da u jednoj fotografiji prikažem priču, ma kakva ona bila, za mene je to mali „film“. Da, u pravu si, portreti u ... Pročitaj više



Kako je instrument iz lekarske prakse postao moda i veoma traženi proizvod

Iako na žensku histeriju koja je bila povezivana sa neadekvatnim intimnim životom, počinje da se gleda drugačije sredinom 20-og veka, nije se otišlo dalje od najizgled obično logičnog zaključka: žena mora da se smiri da bi bila umilna i srećna. Rejcel

Tako je vremenom, na lekarskim tretmanima na koje je žena odlazila imajući beskrajno poverenje u svog doktora, žena počela da dobija instrukcije o svom telu, samomasaži... i o upotrebi vibratora.

Rejčel Mejn (1950) je poznata kao spisateljica na teme iz istorije tehnologije, ponajviše kao autorka knjige „The Technology of Orgasm“.

Knjiga je nagrađivana i ekranizovana.

Po Mejninoj knjizi, Tanya Wexler je režirala film „Hysteria“.

Radnja je smeštena u viktorijansko doba i kroz zanimljivu priču govori i o tome kako se u medicini počelo sa lečenjem ženske histerije – vibratorom.

Nisam sigurna da li je knjiga prevedena i objavljena kod nas.

Kakogod, u njoj se govori i o muškom i ženskom orgazmu, frigidnosti, masturbaciji... i o medicinskim sredstvima toga vremena (19. vek):„Vibrating chairs“, vaginalnim elektrodama, instrumentima za stezanje bradavica, hidromasaži i vibratoru.

Zaključak pitanje:

Da li smo veći fanovi knjiga ili filmova?

Šta knjiga ima što film nema i u čemu je jezik filma drugačiji?

Da li smo propustili nešto?

Pišite mi na mail: tanjataubner@gmail.com

Vidimo se uskoro.



Brutalno, pornografski ili seksualno skroz, sve po PS-u?

brutalno

Drage dame,

Hajde da zamislimo boginju Izidu u varijanti vintage old erotic art made by pretty good artists.

Izida je bila boginja i žena ali prvenstveno mudra i seksi.

Draga gospodo,

Svaka žena može da bude Izida. Slažete li se?

Zaključak pitanje:

Da li odsustvo stida donosi ili sprečava pometnje u rasuđivanju, osuđivanju i prosuđivanju?

I napomena:

odsustvo stida ovde je samo u seksualnoj konotaciji. Stid kao kategorija nije uzet u generalnom smislu.

Pišite mi na mail: tanjataubner@gmail.com



Da li ste posetili Erotic park

poseta Niste bili tamo? Onda sad idemo. Na ostrvu Jeju u južnoj Koreji nalazi se neobičan park. Namenjen je za šetnju, uživanje i opuštanje kao i svaki park. Zelen i prelep, širok i odgajan, ukrašen je erotskim skulptorskim delima – penisi predimenzioniranih veličina izvajani u kamenu, mermeru, bronzi, erotske poze threesome, couples, group, interaktivne skulpture i instalacije. Za mnoga od njih autori su dobili vredna priznanja. Love Land park je destinacija mnogih turista i omiljeno mesto za odmor, zabavu, Medeni mesec ili venčanje mnogih korejskih parova.

Erotic-art-sculpture-park

Zaključak pitanje: Zašto ono što važi za umetnost ne važi za sve? I da li ne važi za sve?

Pišite mi na mail: tanjataubner@gmail.com



Malo Neobična ali jako korisna vežba ili nastavi niz

„Priče i bajke iz davnina sa poukama“ je napisao Šarl Pero 1697. i, današnjim jezikom rečeno, napravio bum pogodivši način i vreme. Naime čitanje bajki se pojavilo kao nova vrsta šika u aristokratskim krugovima koji su posećivali pariske literarne salone. A kako atmosferu salona većinom prave žene na neki način kreirajući modu, javio se trend pisanja bajki za odrasle. niz Dakle, nekada prve asocijacije greše jer obično kada se spomene reč bajka mi prvo pomislimo na one za decu. Prve bajke su pisane za odrasle, čak i one narodne koje su se prenosile usmenim putem. Zato reči ne bi trebalo uzimati olako jer su reči moćne. Imaju silu da stvar preoblikuju načisto – baš kao u bajkama. Sasvim je svejedno da li je reč o pogrešnom mišljenju ili predrasudama. Oba smetaju jer sprečavaju da se čovek poistoveti sa onim što stvarno želi. Ne sumnja on da želi već misli kako nije u stanju da se poistoveti. Jer – ako se poistoveti kako će živeti u bajci kad bajke ne postoje ma kad da su pisane i ma za koga.Ne veruje da je već samo njegovo postojanje bajka. Odbija da prihvati reč moguće. Kažnjava se, zarobljava se, a da to možda i ne zna. Poistovećivanje sa svetom kakav hoću je prvi korak ka slobodi da se otvori jedna sveska i napiše nešto u stilu: bajke postoje. Ja počinjem da živim svoju. I evo, već je držim u ruci i čitam.



Korisni saveti za negu lepote

Dama se upravo vraća iz toaleta. Išla je da napuderiše nos. Da li je izabrala ulogu da plače i koji puder koristi? I tako dalje... dama više nije u fokusu. Danas su tema suze. Pa ovako: suze mogu da budu divne i poučne ili, udružene sa povremenim šmrcanjem važan momenat u političkoj kulturi, zatim – mogu da budu jarke, istaknute snažnim uzvicima sa bojnih polja. Mogu biti prave i lažne. lepotaZavisi kako se vidi i gleda. Na primer, 18. veku se razvila takozvana fina osećajnost isticana u salonima u kojima je bila moda da se čitaju romani. Ta fina osećajnost podrazumevala je suze kao dokaz plemenite i plemićke profinjenosti i manira. Bilo je tu seksa, voajerizma i šika i opijata poklonjenih od strane izaslanika dalekih zemalja... ali u budoarima. U budoarima su se čitali drugačiji romani od onih u salonima. Možda se i u budoarima plakalo, makar zbog orgazma, neko i tako reaguje na ekstaze. No kako takvi romani u to doba nisu smeli da se pišu, ovo ne možemo da tvrdimo. Puštanje suza može da bude otklon nečeg što sprečava da vedrina, jasan pogled na svet i obilje zadovoljstva budu vladari u nama. Puštanje suza je dobro. Plakanje je dobro. Samo je važno da se pazi da plakanje ne postane stil života. Suprotnost plakanju je osmeh, vedrina. Oba postoje i mi biramo jedno od ta dva. Nećemo tmurno vreme. Želimo vedar dan. Otkrivaju nam se sve lepša mesta koja postoje u nama. Shvatamo da naš duh traži negu baš kao i naša koža, lice, stopala i kosa. Baš kao naš korak i naš glas. I mi biramo da negujemo naš duh onako kako su najlepše žene Egipta negovale telo – u svrhu zdravlja i u svrhu lepote. Ukoliko imate dobar recept za negovanje duha i tela, pišite u komentarima. U nekom od narednih postova pisaću više o praktičnoj nezi i ponekom receptu žena starog Egipta.



Ljubavnica, hm?

A zašto je ljubavnik nekako uvek podtema? Da li žena koja pristaje da bude nečija ljubavnica voli sebe? Ima li žena koje osećaju uzbuđenje upravo zato što su nečije ljubavnice? Da li su ljubavnice bolje ljubavnice od venčanih žena i može li žena u braku da ima ulogu i ljubavnice, onako kako obično vidimo ljubavnice, tog istog svog bračnog partnera? Da li ljubavnice, upravo zato što su ljubavnice, imaju status povlašćene žene ili je upravo obrnuto? LjubavnicaDa li ljubavnica zaista zadovoljava svoje potrebe i ima li onih koje su u celoj priči zadovoljne i srećne? ...? Ko je bila Viki Morgan? Model, lepotica, uvek u krugovima filmske ili biznis elite. Sa 16 godina rodila je sina. Njen prvi muž bio je biseksualac, a uključivao ju je i u grupni seks. U jednom trenutku Viki postaje ljubavnica naslednika čuvene robne kuće Alfreda Blumingdejla. Alfred je bio tridesetak godina stariji od Viki. Upražnjavao je sado seks. Viki je bila ljubavnica i legendarnog glumca Kerija Granta. Doživela je i lažno kidnapovanje za Maroko gde je kralj Husein vodio ljubav sa njom. Bila je u vezi sa princezom iz Saudijske Arabije, lezbejkom i narkomankom. Sa njom se i navukla na teške droge od kojih se kasnije lečila. Posle smrti Alfreda Blumingdejla, ona ulazi u vezu sa scenaristom i piscem Gordonom Basikisom, oženjenim čovekom sa kojim ostvaruje naročit sado-mazo odnos. Gordon će je jedne večeri batinati bejzbol palicom do smrti. Kanije je policiji rekao: „Samo sam hteo da je ućutkam.“ Ljubavnica, hm!



Muzičke slike

muzika Svako od nas ima sposobnost imaginacije – da zamisli i isprojektuje u glavi razne scene i detalje. Neki to zovu mentalne slike. A da li ste čuli za one muzičke? Veliki kompozitori su prvo komponovali u glavi, čak i veće celine i tek onda zapisivali muzički tekst. Ovu veštinu ne poseduje svako, tvrdi poznati psihijatar i profesor neurologije na Kolumbija univerzitetu Oliver Saks. On kaže da neko može imati apsolutni sluh ali da ima neki oblik gluvoće za ritam. Če Gevara, navodi Saks, bio je čuven po svojoj gluvoći za ritam – viđali su ga kako igra mambu dok orkestar svira tango. I da, nije imao sposobnost stvaranja muzičkih slika. Njegove su bile od druge vrste!