Vesna

Prepleti, Portreti - Vesna Lavrnja,

fotografije

Pošto sam imala više prilika, i veliko zadovoljstvo, da budem Vesnin model, a dugo je znam, pitala sam je jednom kako oseti modela koga ne poznaje kao mene.


Sa tobom je bilo sjajno svako iskustvo tokom fotografisanja, ne zato što se poznajemo, već zbog tvoje ličnosti i energije koja pokreće.

Čudesno je kako fotoaparat odmah otvori neku vrstu komunikacije i uvek izaziva emocije, čak i kod osoba koje prvi put vidimo. Ta iskonska potreba da budemo zabeleženi u jednom trenutku u vremenu, i sve mogućnosti koje postoje tokom toga, mnoge podstiču da se brzo otvore pred fotografom koga ne poznaju.


Da sam imala priliku i da kumujem portretima, nazvala bih albume PORTRETI U POKRETU.


Volim kada portret ima priču, kada nas povuče da ga gledamo i tumačimo ono što stoji iza lica sa fotografije. Toliko je dobrih fotografa sa sjajnom opremom i velikim tehničkim znanjem, a tako često osim savršeno obrađene fotografije ne vidimo ništa, vrlo brzo se zaboravlja. Na kraju, svako fotografiše na način koji odražava samu osobu, fotograf uvek prikazuje i sebe kada fotografiše nekog drugog. Moja potreba za „pričom“ u fotografiji potiče iz moje velike ljubavi prema pokretnim slikama. Ako uspem da u jednoj fotografiji prikažem priču, ma kakva ona bila, za mene je to mali „film“. Da, u pravu si, portreti u pokretu...


Portret bi trebalo i da pokazuje neku istinu o osobi. Biti ono što jesi, ogoljen, svoj, nesvestan kamere... to je za modela recept za fotografiju koju će dugo pamtiti ako se usudi da bez straha pokaže ko je kada niko ne gleda.


Da, u mnogo čemu pa i u fotografiji, ima razlika između muškarca i žene.


Žene insistiraju na lepoti na fotografijama i one koje su sigurne u sebe i imaju iskustva pred kamerom znaju kako da poziraju i da tu lepotu brzo i lako pokažu. Međutim, to nije mnogo korisno za portretnu fotografiju. Poziranje najčešće ostavlja ljude ravnodušnima jer vide samo lepo lice iz najboljeg ugla. Da li se žene usuđuju da pokažu i neku svoju drugu stranu? Retko koja. Radeći svoje autoportrete, koji su neka vrsta obaveze za svakog fotografa, shvatila sam koliko je teško odupreti se toj iskonskoj ženskoj potrebi za lepotom.


Sa druge strane, muškarci obično imaju vrlo malo strpljenja i interesovanja da budu fotografisani. Zbog toga su možda i zanimljiviji jer su često vrlo neposredni, sa mnogo manje straha u vezi sa svojim fizičkim izgledom, što ima za ishod „sirovije“, iskrenije fotografije.


Šta Vesnu pokreće i čime ona pokreće svoje modele?


Fotografija je umetnost „hvatanja“ svetlosti i oduvek me je privlačilo da gledam promenu boja i senki tokom dana, sve tonove boje neba i položaja Sunca tokom godišnjih doba, mnogobrojne tajne noćnog svetla... Ljubav prema fotografiji je neka vrsta zavisnosti, i ta ljubav je moj pokretač.


Za modela – pokretač je dobra komunikacija, spontanost, fleksibilnost sa moje strane i izgradnja poverenja. Ko bi želeo da ga fotografiše osoba u koju nemamo poverenje? Kada model počne sam da daje ideje i aktivno učestvuje u fotografisanju, tada znam da je sve baš onako kako treba.


Ideje, mesta, teme...


Tematski niz fotografija i neki lični projekat je za mene uvek bio najveće uživanje. Jedan od onih koje planiram je fotografisanje starih zanata. Uhvatiti nešto što polako nestaje, a ipak još uvek postoji među nama, njihova lica, rad, atmosferu, boje, svetlost, emocije... to je jedna od ideja. Moje fotografije mogu da se vide na mnogim sajtovima, od 1x, Art Limited, Getty Imaes, do fejsbuka i nekih časopisa.